[рецензија] Bob Dylan

Rough and Rowdy Ways [Columbia Records]

Осум години по последното студиско остварување со авторски материјал, Tempest, го добиваме Rough and Rowdy Ways. Албумот не им го препорачувам на оние слушатели со слабо срце. Искрен, тежок, вознемирувачки, смирувачки, тоа се придавките кои паѓаат на ум, но пред и над сè ремек дело. Со своите 79 години, на крајот на својот пат и без страв се соочува со својата смртност ("Black Rider"), своето минато ("False Prophet") и она што претстои ("I've Made Up My Mind to Give Myself to You").

Човек со противречности

Во снимањето учествуваат неговите, во последно време, редовни соработници: Charlie Sexton, Tony Garnier, Matt Chamberlain и Donnie Herron, Bob Britt, Alan Pasqua, Benmont Tench, како и Fiona Apple и Blake Mills, чиј придонес засега останува тајна.

Плочата ја отвора “I Contain Multitudes” со наслов позајмен од Walt Whitman и неговата поема Song of Myself . Со слободен тек на мислата се опишува себе, нас? Човек полн со противречности, нели сите сме такви? Следи False Prophet, мрсен ритам и блуз со воздржаната гитара на Чарли Секстон. Убеден сум дека Дилан нема да признае дека зборува за себе, но како да ги протолкуваме зборовите I ain’t no false prophet, I just know what I know.

Следува морбидниот валц My Own Version of You и I’ve Made Up My Mind to Give Myself to You, каде целта ја постигнува со малку средства, ненаметливо, без тапани. I’ve Made Up My Mind… има прекрасна мелодија и не би ме изненадило многумина да ја обработат. Van Morrison?

 

Black Rider. Јавачот во црно доаѓа по своето и Дилан го моли, му се додворува и на крај му се заканува дека со меч ќе му ја отсече подадената рака. Да, не е за оние со слабо срце. Goodbye Jimmy Reed е посветена на таткото на електричниот блуз, музички стил во кој Дилан се чувствува најудобно последните години. Mother of Muses е пофалба на музата на уметниците и сите великани на човештвото. I turned the key, I broke it off and Crossed the Rubicon, уште еден ритам и блуз и уште едно соочување со минливоста на животот, коцката е фрлена и нема повеќе враќање.

Key West (Philosopher Pirate) споро и долго патување со богати слики од времињата минати – “I’ve never lived in the land of Oz ‬or wasted my time with an unworthy cause“. За крај е оставена “Murder Most Foul” со должина од 17 минути, песна со која беше најавен неговиот нов албум. Во неа се бави со убиството на претседателот Кенеди и со малку инструментизација, тажна виолина и клавир, со тек на свеста како начин на раскажување нè носи низ историјата на САД од тој кобен миг. Во неговиот светоглед има место за неговите херои како: Beatles, Etta James, John Lee Hooker, местата Woostock, Tulsa…

Спакуван во омот со фотографија на Ian Berry, снимена во, сега веќе, непостоечки клуб во 1964, ова е плоча во која Дилан како да го спушта гардот и зборува за себе. Зборовите се вистински, не се метафора, вели во интервјуто за Њујорк тајмс.