Girls Against Boys

Freak*on*ica

Космички совршено. Спротивставување на сите механички принципи. Несфатливо прецизно. Доказ за тоа е и нивното минато што го сочинуваат изданијата за издавачката куќа Touch and Go, каде што, според звукот, и ѝ припаѓаат и со кој ветуваа дека ништо послабо нема да се случи и во иднина. Кога иднината стана сегашност, а сегашноста не постои бидејќи одминала пред да кажете Girls Against Boys, тие ги исполнија своите ветувања, и тоа најпотполно и убедливо. Сепак, ова се искрени момчиња.  Полн, убедлив, без симболика, директен, енергичен и без предрасуди, албумот  Freak*On*Ica е издаден за издавачката куќа Geffen на која ѝ припаѓаат како нејзини најквалитетни потписници.

GirlsVSBoys

Како што нивниот еволуциски пат е прав и во позитивна насока, така и овој албум го продолжува тој добро истражен пат кон иднината. Отсечни светлечки ритмови, експлозивна бас линија изразена до крајност, сето осветлено со перфекционистички склопена дисторзирана бучачка гитара. Вокалните крици предизвикуваат страв. Интрото пред секоја песна е светлечки показател кон темната звучна сфера. Зачудувачка прецизност, која не може да се забележи, може само да се почувствува. Можеби и не е направено на Земјата.  Можеби е некаде надвор од Галаксијата, некаде во иднината. Доволно се брзи за да предизвикаат илузорно дејство и  да не ги забележите, дури и да предизвикаат закривување на димензијата простор – време. По преслушувањето на албумот, ќе забележите дека сте патувале низ времето. Кон иднината, се разбира. Да, тие патуваат низ времето, а вие со нив во и тоа во Psycho Future (There’s love in ya future/love in ya psycho future/there’s kick in ya future/kick in ya psycho future). Според тој факт, тие и не веруваат во сегашноста, не веруваат во никогаш, не веруваат дека и самите постојат (Fuse the power of now/fuse the power of never/it’s no apocalypse/ just burn like ya don’t exist/ my idea of fun). Сето тоа за нив е смешка, забава. Апокалипсата не постои. Не веруваат и дека некој постои во црната дупка – сонот. Повикуваат некого, повикуваат нешто, ако сѐ уште постои и ако не е повлечен во црната дупка, повикуваат да се разбуди од сонот ако сѐ уште не е голтнат од него (As out there as as anyone/ in the black hole dream/do ya still dream/treat me like i don’t exsist). Можат да преминат во црната дупка и да живеат во неа; затоа и се однесуваат толку ирационално (American black hole/the life’s so sweat to eat like candy), затоа и не ги ценат животот и реалноста. Нивниот свет е чувствениот (I don’t care whats real/i only care how it feels). Отсвирено е како што треба, нема импровизација, не може да биде никако поинаку. Не може да биде поинаку отсвирено. Нивниот стил е Exorcisto. Disco kill style. Drop the funk, drop the funk. Бескрајно сериозно. Космички совршено. Жестоко и крајно емотивно. Дури и радикално хедонистички (pleasure’s everything/ pleasure’s everything). Некаде далеку се чувствува разочарување од безвредните работи, поддржувано со латентен гнев, но и воодушевување од задоволствените работи (Yeah, club now music lower/the music is cool right forever/ whatever/ we all want to live much better/ so play it kiss it just enough crazy/ just enough crazy) . Girls Against Boys ве тераат да размислувате. Но, внимавајте! Можете да фрикнете како и тие самите. Симптомите се 12. Freak*On*Ica. (I’ve got time to walk in and crush your mind freakonica/come freak me out dreamonica/ the symptoms are systematic). Ако е ова Detonation style и One firecracker crack ya mind што ќе биде гледано во иднина, каде што веќе одите. Park Avenue, DETONATE!

 

Тони Димитров
Студентски збор, октомври 1998