[рецензија] Sunn O)))

Life metal [Southern Lord 2019]

Life Metal, последното долгосвиречко остварување на Sunn O))) е издадено пред една година за Денот на продавниците на плочи. Снимен е во Чикаго во јули 2018 од Steve Albini во неговото студио, користејќи аналогна техника. Основани во 1998 во Сиетл, Вашингтон, музиката на Sunn O))) е опишувана како drone, black metal, dark ambient, noise rock... Greg Anderson, Stephen O’Malley и соработниците создаваат звучни скулптури од споро темпо, без ритам или мелодија, користат фидбек од изобличени гитарски рифови. Клаустрофобичниот Black One е снимен со австралискиот авангарден уметник Oren Ambarchi, норвежаните Ulver гостуваат во свемирскиот Terrestrians, додека во Soused соработуваат со починатиот Scott Walker.

Life Metal, за разлика од некои претходни остварувања, е албум со посветли тонови, повеќе бои, а помалку мрак и страв. Овој нивен пристап се изразува и во изборот на обвивката на омотот, дело на Samantha Keely Smith. Двоецот на Грег и Стивен е помогнат од T.O.S. Nieuwenhuizen на муг, Hildur Guðnadóttir – глас, Tim Midyett (Silkworm) – бас и Anthony Pateras задолжен за црковни оргули. Секоја од поместените четири композиции, зазема цела страна од овој двоен албум. Во Between Sleipnir’s Breath вокалот на Хилдур дури и навестува мелодија среде буката од гитарите на Грег и Стивен кои се снимени секој на посебен канал. Оргулите на Антони во Troubled Air додаваат боја на леснина во немилосрдното газење на гитарите. Меѓуѕвезденото патување продолжува во Aurora и Novæ каде со успорување на рифовите на Tony Iommi од Black Sabbath се создава ефект на амбиентална музика која би можела да биде позадина на епското раѓање на ѕвездите.
Претпоставувам дека вака би звучеле Pan Sonic кога би користеле гитари наместо тон-генератори или кога некој би им ја украл ритам-машината на Tangerine Dream во седумдесеттите.